@Ala

Komentarišući gornji tekst Vladana Milanka, preciznije deo teksta u kojem autor pominje Ranka Munitića, kažete: "Beograd jeste glavni grad jer se u njemu nikada nisu prebrojavala krvna zrnca". Nasuprot Vašem komentaru, u tekstu se eksplicitno tvrdi upravo suprotno: da su se tokom devedesetih čak i na RTS-u "prebrojavala krvna zrnca", što autor pokazuje baš na primeru Ranka Munitića.

Ala Milanku zamera sledeće:

- po Ali, nepravilno je korišćenje instrumentala posle predloga "sa" (iako je korišćenje predloga "s(a)" uz instrumental gramatički pravilno; vidi Ivan Klajn, "Rečnik jezičkih nedoumica", Srpska školska knjiga, Beograd, 2004, str. 199-200. pa prema tome Milanko bolje poznaje pravopis nego Ala);

- za Alu su Milankove rečenice predugačke (nije li u pitanju ništa drugo do autorasizam s Aline strane, po kom Srbi nisu u stanju da prate složene rečenice? Milanko očigledno o Srbima ima bolje mišljenje nego Ala koji ih "brani" od Milanka);

- Ala pretpostavlja "nemačke konstrukcije rečenica s infinitivom" u Milankovom tekstu, šta god da misli pod tim.


Ala se dalje pita zašto mu "ukidaju komentare"? Možda je odgovor na to zato što su mu komentari maliciozni I neutemeljeni. Ako su maliciozni, onda moraju da budu utemeljeni, to je neki red. A ovaj Alin komentar to nije. A ne samo da mu zamerke nisu utemeljene, već je tu u pitanju nešto još gore. Ala falsifikuje tekst:

Kaže da se slaže s Milankom oko Munitića i kaže da u BG-u nije bilo "prebrojavanja krvnih zrnaca" iako Milanko NAVODI MUNITIĆEVE REČI PO KOJIMA SU SKIDALI MUNITIĆEVE EMISIJE S TV-A I NISU MU OBJAVLJIVALI KNJIGE BAŠ ZATO ŠTO JE BIO HRVAT. Očigledno je Alino lažiranje.

Zatim, Ala kaže da se s Milankom slaže da je "nedostatak tržišta uzrok pomanjkanja profesionalnosti u medijima" IAKO MILANKO UPRAVO U POJAVLJIVANJU TRŽIŠTA VIDI GLAVNI UZROK SNIŽAVANJA STANDARDA. Dakle, još jedno lažiranje.

Eto, pa ako smo već počeli da gledamo u detalje, da i nastavimo!

This is just tooooooooooo beautiful :)

Možda i ne dobaci do Kventinovih filmova, ali Milanko citiranom mudrošću pokazuje dramaturške mogućnosti jednog Stena Lija ili Frenka Milera, malo li je?

Ehem, preko dana beskompromisni levičar, a preko noći mladenobradovićevski tragičar srpskog filma, te žrtve, avaj, Zlog Zapada :).

Objasnite mi, Milanko, KAKO se to IKOME može uzeti za zlo ako više voli, recimo, Hila nego Makavejeva? Mislim, nije li film po definiciji UNIVERZALNA umetnost, koja operiše formatom daleko izvan rođačkog prepoznavanja iz istog sreza?

Evo, konkretn, meni Hil nešto znači na nekoj mojoj mapi reditelja: blizak mi je njegov jezik i teme nekih njegovih ostvarenja. Pavlović mi znači manje, Makavejev još manje.

Mislite li da je Hil gledao samo američke, Tarkovski samo ruske, Antonioni samo italijanske a Kurosava samo japanske filmove?

@ Antifasista

Mislim da se slazemo sa poznatom cinjenicom da srpska, a ni druge kinematografije u Istocnoj Evropi nisu uspele da tokom sezdeset i pet godina od komunisticke revolucije naprave seriju filmova koji bi uspesno realizovali bilo kakvu zanrovsku formulu karakteristicnu za Zapad. U tom smislu se slazem sa onim sto g. Milanko pise u odeljku koji ste citirali. Izuzetak je madjarski film Bela Tara, 'Covek iz Londona' po Simenonovoj noveli.

Problem je u tome sto su filmovi (srpskog) Crnog talasa nastali u specificnom kontekstu i na talasu (pre)ispitivanja opstepoznatih ideoloskih istina: Ni 'Tri', ni 'Zaseda' nisu filmovi koji se mogu ponovo praviti, niti imitirati, izuzev kao pastis. Da li je moguce praviti filmove nemackog ekspresionizma, klasicne noir serije (1940-1958), francuskog poetskog realizma, novog talasa, ili americkog autorskog filma koji pocinje sa Boni i Klajd a zavrsava se 'Prstima' Dzejmsa Tobaka? Nije. Tako ni ovi (zaista losi) filmovi koji se danas prave ne moraju da traze uzore u srpskoj ili jugoslovenskoj proslosti. Da je g. Markovic mogao, umeo, imao hrabrosti, napravio bi, umesto 'Turneje' spageti vestern na istocni nacin kao sto je to Miklos Janco uradio pre cetrdeset godina (atribut kriticara iz Sight and Sounda) u 'Crvenom i belom'. Ali nije. Niti je to ucinio Dragojevic.

Srpskom filmu, se, izuzev 'proskribovanog' Kusturice na Zapadu zamera nedostatak originalnosti, koji se ne moze nadomestiti sjajnim specijalnim efektima ili politickom sevrilnoscu i snishodljivoscu. Srpski film bi mogao da kopira i Hila i Pasolinija, i Kim-ki-Duka i Vong-kar-Vaja i Gobadija i Folmana. Ali ne ume. A ne ume ni da bude originalan. Ili se reziseri boje da ce fondovi presusiti.

Nisam uspeo da povezem primere TV Beli Manastir i diskriminatorsku politiku prema projektima g. Munitica sa ovom zamerkom o srpskom filmu. Mislim da tekstu ovih ambicija pristaje drugaciji naslov: 'Kulturni ratovi'. I svakako drugaciji primeri, o cemu ste pisali.

@Ala

Nisam Vam dao "mišljenje" kako maliciozno referirate na moj komentar već sam Vas uputio na autoritet jednog autora i jedne knjige. Na dvestotoj strani Klajnovog "Rečnika jezičkih nedoumica" o predlogu s(a) plus instrumental piše:

"...svojevremeno se među lingvistima vodila polemika koja je ostala bez konačnog rešenja, pa se mora smatrati da su oba oblika podjednako dobra."

Ovo je pisano 2004, dakle, skoro. Ali kako Vama očigledno ovo ne znači ništa onda moramo da zaključimo kako Vi imate jedan srpski (odnosno "srpski") a svi ostali pa i oni koji se bave pravilima srpskog jezika drugi. Nemamo više o čemu da razgovaramo.

@Antifašista,
Imate moju pažnju, izvinjavam se što Vam nisam odgovorio ranije, imam dosta drugih stvari pored ovih komentara, znate kako je. Vidim, Vi biste hteli da Vam se svečano zakunem da nemam ništa s ovima ili s onima. Eh. Suviše sam ja... kako se u filmovima kaže, "I'm too old for this shit". Protivno je principima kojih pokušavam da se držim da idem naokolo i zaklinjem se. Mnogi se zaklinju u sve i svašta pa vidimo svaki dan koliko zakletve znače. A pre svega, loš je štos da sad Vi mene ovako cimate da Vam se zakunem. Ajmo zato na nešto drugo, na filmove: Tarkovski, ako ikome išta duguje, onda duguje Ejzenštajnu. A duguje dosta i komunističkom režimu - nisam sad ciničan - bez kog, tvrdim, ne bi napravio tako nešto kao što je Rubljov. Što se tiče opozicije Hil/Pavlović, ja sam uvek pre za Pavlovića. Jednom ću napisati tekst o tome kako je vestern daleko bolje artikulisan u Pavlovićevim partizancima nego u Hilovim (po meni neinventivnim i ne bogznakoliko vrednim) omažima. Kao što je Leone udahnuo vesternu nešto novo, tako je i Pavlović sa svoje strane doprineo poetici mitskog nepreglednog horizonta i malog čoveka sa njegovim sumnjama itd. OK, sad treba šire uzeti vestern, ne samo kao onaj koji je vezan za američki zapad devetnaestoga veka. ... I dužan sam Vam još za onog Breda Pita. Pa nije da mi smeta, ali sam ravnodušan prema njemu. Ali imam predlog - umesto Breda Pita, recimo da je V. Milanku stalo da se pojavi kao "srpski DŽejms Kegni"; kad vidim sve ove hejterske komentare na moje tekstove ne mogu a da ne laskam sebi kako sam "a man you love to hate". Usput, za ovakve i slične prepiske, bilo bi bolje da imamo forum ovde na NSPM sajtu, umesto što se šetamo od jednog do drugog teksta.

@dečko koji obećava,
Ma ne, kakav Levinas, "konstitutivni Drugi" je hegelijanski koncept, a ja sam u tekstu pomenuo "Drugog" kod Šmita ističući ono što je kod Šmita specifično u odnosu na Hegela. A "Drugi" s velikim "D" inače se može naći kod manje-više svih strukturalista.

G. Milanko

'Stick to your daily job'. U (slobodnom) prevodu: Bavite se onim sto (mislite da) znate. Ne zelim da sa Vama polemisem o filozofskim konceptima, o (vaznim) 'sitnicama jezikoslovnim', a delom ni o politickom opredeljenju. Ali Vase elementarno nepoznavanje istorije i teorije filma je zaista iritirajuce. Uprkos tome, insistirate na filmskim primerima i govorite, prilicno pausalno o delima filmskih stvaralaca koji su obelezili dvadeseti vek. Moracu da Vas iz zivog blata vadim cinjenicama.

1. Sto se filmske montaze tice, Tarkovski stoji na dijametralno suprotnim pozicijama od Ejzenstajna. Sovjetska/ruska skola montaze je, prema Tarkovskom suprotna elementarnim zakonima po kojima funkiconise nasa percepcija. Tarkovski je razvio koncept montaze koji se na Zapadu cesto prevodi kao 'sculpting in time'. Mnogo je knjiga napisano o tome, a sajt Nostalg(h)ia sadrzi tekstove koji bi mogli da Vam daju elementarne podatke o Tarkovskom.

2. Koliko je ova ideja vazna, vidi se i u radu najvaznijeg ruskog filmskog rezisera danas, Aleksandra Sokurova. Njegov film Ruska barka (2002) snimljen je sledeci ideje Tarkovskog. Pogledajte ko je radio na filmu kao direktor fotografije i videcete veze sa nemackom kinematografijom. Takodje pogledajte filmove Tara (Madjarska) i Rejgadasa (Meksiko)

3. Koliko je komunisticka vlast 'zaduzila' Tarkovskog moze se videti iz dokumentarnog filma Krisa Markera, 'Jedan dan u zivotu Andreja Arsenijevica'. Sputavali su ga.

4. Koliko je ista ta vlast zaduzila Sokurova znacete po tome sto su SVI njegovi filmovi do 1988 bili bunkerisani (imao je trideset i sedam godina).

5. O Volteru Hilu zaista nemam vremena: Pogledajte tekstove g. Terzica u nekadasnjem 'Neonu'.

6. Filmovi Zivojina Pavlovica su zaista izuzetno vazni da bi se o njima govorilo uzgred, koristeci nezgrapne paralele, i bez ikakvih referenci. Bio sam njegov student i ne zelim da se upustam u campraz divan.

7. O filmu se ne moze govoriti napamet.

Vladan Milanko


Izvinite, ali ja stvarno ne vidim cime i kada sam Vas naveo na pomisao da treba da mi se kunete, zaklinjete, ili bilo sta slicno. Ovo nije ni sud ni svecana obaveza u VS. Jednostavno, reagovao sam na, po mom misljenju, ocit i ne-sasvim-korektan oportunizam i veoma uvredljive optuzbe koje vriste iz svakog od Vasih nedavnih komentara. Optuzbe su kolektivne, delic tog kolektiva sam i ja,otud reakcije. Ovo je mesto na kojem su komentari moguci, ja nisam upao u Vas razgovor u kafani. Ukoliko NSPM objavljuje Vase osvrte mimo Vaseg odobrenja, onda lepo kazite "e, nemoj da me smaras, uopste me ne zanima da ti ja odgovaram na pitanja i nemas pravo da komentarises moj tekst". A ako nije tako, onda... face the music. Prosto, bavite se JAVNIM I VAZNIM temama, ne ocekujete valjda da samo Vasi komentari prodju bez reakcije?

Ovo sa Dzimom Kegnijem i man-they-love-to-hate (zasto Kegni, pored Strohajma, nosioca te titule?) je simpaticno. Kao neki mig nekome ko ovo mozda cita, u smislu, "evo, vidite kako me mrze na NSPM" :). Dakle, niko Vas ne mrzi, hajde jednom da budemo normalni (mislim na generalni manir razgovora kod nas, i po medijima i na Internetu,i svakako).

U svom prvom tekstu ste otvoreno rekli da u Srbiji, osim Vas, antifasista nema. Takav stav smatram uvredljivim iz gomile razloga koje je nepristojno elaborirati jer su opstepoznati. Suprotstavio sam Vam - po mom misljenju relevantne - cinjenice.Od Vas- tajac

Oko filmova(Teofilo, zanimljivi i vredni komentari, kao i obicno), nesto kasnije, da ne pretrpavamo pricu. Voleo bih da se Milanko najpre osvrne na pitanja koja sam mu postavio, a ne ovako, "hajdemo malo o filmovima". Em je easy-way-out, em je nekorektno. Jer nisam ja (Milanka) terao da na ovom sajtu preuzme barjak antifasizma, sam je to ucinio poprilicno nametljivo. I to na veoma, veoma problematican nacin (oduzimajuci antifasizmu ovdasnjem ime, prezime i istoriju, i proglasavajuci ga za nekakav suvoparni apendiks iz neke pop-filozofske sveske). Pa da vidimo ima li osnova da mu se to dozvoli. Nismo ni u Svedskoj ni na Vanuatuu, ovde su u pitanju NASI preci (borci protiv fasizma i njegove zrtve) kojima Milanko, nicim opravdan, odjednom oduzima pravo na pomen ukoliko ne prodju Vladan Milanko's Test Of Approval. E pa necemo tako.

Pitanja koja sam postavio su krajnje jasna, i sama se namecu. O takvim stvarima se mora imati stav, pogotovo sto ovde Milanko (a ne ja) uzima moral za saveznika u gotovo svakoj zapetoj.

A o Hilu, Tarkovskom i Makavejevu onda mozemo do prekosutra

@Antifašista,
Pokušavam da vidim na šta mislite kad kažete da sam se proglasio filterom za antifašizam. Pada mi na pamet samo moj tekst o "Nečuvenim kopiladima". Tamo sam rekao kako je sada, kada je Tarantino genijalno pokazao kako se duh antifašizma čuva ne tako što se držimo činjenica već baš tako što ih izvrćemo, postalo jasno da je došlo vreme jednog novog antifašizma. Postalo je, naime, jasno, da je suviše vode proteklo ispod mosta, i da nam treba novi pogled na staru antifašističku borbu - pogled koji će biti NAŠ a ne naših dedova. Problem sa tradicionalnim antifašizmom jeste - pa da se pozovem na Kanta (odobravali mi to pozivanje ili ne, ono za mene ima više smisla od pozivanja na arhivare) - što se u njemu prati jedno "u skladu sa...". Postaje mrtvo slovo na papiru. Nasuprot Kantovom "u skladu sa..." stoji "iz...". Ovo "iz..." može biti samo iz jednog našeg antifašizma, ne iz nečijeg tuđeg. To je moj stav, to je stav koji zastupam i branim. Ali sve ovo možete da nađete i u mojim tekstovima (a možete da nađete i moj stav o liberalima i svemu ostalom što Vas zanima). Ne pišem u "dajdžest" maniru niti pokušavam. Zato neki od tih tekstova treba da se čitaju sporije. Ako neko nema vremena, onda nek ih ne čita. Ili, neka ne krivi mene što ih je loše pročitao. Ili, nek me krivi - ali ja tu onda ništa niti mogu niti hoću.

Ja se upravo i zalazem za antifasizam koji ce biti NAS.
U Vasem tumacenju ja tu teznju ne vidim, nego vidim precutkivanje i iskrivljavanje do besmisla. Cinjenicu da su Srbi KOLEKTIVNa zrtva politike "konacnog resenja" niste pomenuli NIJEDNOM, vojsku koja je PRVA ustala protiv fasizma, izbacujete iz secanja na isti, ali etablirane, mocne (i zato opasne) relativizatore fasizma (koji su se uvili u antifasisticki barjak) Vi herojski precutkujete.

Ne radi se ovde ni o kakvim "liberalima". Ko okaci Hitlerov portret u ofis,ili umanji zlo Jasenovca, nije nikakav "liberal" nigde, pa ni u terminoloski izgubljenoj Srbijici.

Ja znam da su i Pescanik i LDP mocni i nezgodni neistomisljenici ali sami ste uskocili na ovaj teren. Pa ili vodite pricu kako dolikuje, ili lepo recite "e znas sta, NE SMEM da udarim po Svetlanama,Prokicu i Canku, jer ce da me ganjaju po medijima i da mi salju jugend na vrata kao Nikoli Milosevicu, ali SMEM da udarim po Slobi, jer mi tu ne preti opasnost". I to je u redu. Ali onda ne ocekujte aplauz kad Vam se zameri sto GAZITE po srpskom antifasizmu, onim skupovima gde keynote speaker bude - Canak.

Ili kad zustro i beskompromisno dokazujete srpsku "fasistoidnost" na primeru nekog anonimnog urednika iz 1992, pritom neukusno i oportunisticki (a za sopstvenu tezu) viktimizujete cestitog Ranka Munitica, koji bi se i sam zgrozio ovakvog tumacenja verovatno. Badava skrivanje i iza Kanta, "arhivari" su valjda kljuc za poznavanje WW2, jer bez "arhivara" nema svesti ni o znacaju moskovske, kurske i staljingradske pobede, ni o vojsci koja je oslobodila Ausvic, ali ni o onoj koja je tamo pripaljivala peci). To sto vi ne poznajete "arhivarski" rad na temu WW2, ne govori nista o vaznosti tog rada, nego o lakomislenosti i neodrzivosti zadatka koji ste preuzeli na svoja pleca. Upoznajte "arhivare" pa onda ni Kant, Lakan i Poper nece biti opsenarski alibi kojim se zamucuje nepoznavanje cinjenica koje demonstrirate, nego ce biti dobar i kvalitetan dodatak.

Vladane, pratim Vaše filmske prikaze još od kada ste radili na III programu Radio Beograda. Sada vidim Vašu prepisku na ovom forumu i moram i ja da Vas upitam kako to mislite da je sovjetska vlast bila od pomoći Tarkovskom?


Lep pozdrav,

Ivan

Stvarno ne mogu da poverujem da je toliki cinizam moguć kao kod ale i antifašiste! vama je Ranko munitić izgleda dobar samo ako ga plagirate. evo vam link na YouTube-u gde sam Ranko govori o tome kako je bio zamoljen da izađe iz nekog udruženja filmskih radnika zato što je bio Hrvat!
http://www.youtube.com/watch?v=Jp1QUPsiULU

a evo vam i ovo:

O. Bećković: Zar niste negde napisali da je recimo '97. skinuto 'Veče sa zvezdama' sa novosadske televizije i tu ste stavili pod navodnike ne znam čiju izjavu - dosta se taj Hrvat pravio važan sa srpskim glumcima?

Munitić: Da, to su jedan urednik kojemu je 'Veče sa zvezdama' smetalo jer njegova emisija nije nikako bila toliko gledana i nažalost, jedan moj kolega, nekadašnji kritičar koji je smatrao da će ovde na RTS-u zaraditi poene. Međutim, to... znate kako, 'Veče sa zvezdama' je zahvaljujući ne meni, nego glumcima i glumicama koje su tu gostovali je bilo veoma gledano i bilo je... kvarilo je prosek televizijski, a televizija ne voli kad joj, to i vi znate, ne voli kad joj kvarite prosek. Televizija živi od proseka...

...
Munitić: Oduvek vladaju oni koji imaju para da vas stave na platni spisak, samo hoću vam reći da je to jedan od... ni u kom smislu bitan, jedan od niza problema, pa i vi ste u slobodnom statusu, vi to znate jako dobro. Mislim, onog momenta kad niste u grupi, bez obzira da li se to zove klan, bratstvo, prijateljstvo, ne znam kako, čim ste van grupe vi ste već nepopularni i to je OK. Međutim, meni to ne smeta, bude zabavno kad to... recimo, ja napravim jedan fantastičan zbornik, jednu hrestomatiju svetskih tekstova beogradskih o filmu od 1896. do 2001. to se zove Beogradski filmski kritičarski krug i ispostavi se da to u Beogradu ne zanima nikog, to mi je trebao malo veći izdavač, ovi moji mali izdavači Centar film ili Institut za film, dok je još postojao Institut za film, nisu imali para za to. Velike izdavače - da, kaže, sjajno ali bilo bi bolje da je to uradio neko drugi, neko ko je odavde.

Ne znam na kog Divljeg Bila mislite, g. Milanko. Da li na onog iz filmskih dela klasicnog Holivuda (1916-1960) ili na HBO Bila Hikoka iz serije 'Deadwood' (pilot epizoda: Walter Hill), tako da na Vas komentar ne mogu da odgovorim.

Bil Hikok inace nije ubijen s ledja. Dzesi Dzejms je ubijen s ledja. Pogledajte filmove Sama Fullera 'I Shot Jesse James' i Andrew Dominika 'The Assassination of Jesse James by the Coward Robert Ford' koji su 'istorijski rekonstruisane fikcije' (najnoviji trend je poceo serijom filmova o napadima 11. septembra). Mislim da (i) o tome pisete.

Za dokaze o onom sto sam napisao preporucujem 'The Cinema of Russia and the Former Soviet Union'. Birgit Blumers (Ed). Poglavlje 23, o Sukorovljevom filmu. Gdja Blumers je urednica Kinokulture.

Nisam dosao da se dokazujem. Citam, cutim, ponekad nesto naucim, i ne petljam se u stvari za koje nisam kompetentan. Nije mi tesko da priznam da sam pogresio. To ovde nije slucaj.

@ Antifasista

Slazem se sa onim sto ste napisali. Filmski stvaraoci nisu srodni po nacionalnosti vec po narativnoj konstrukciji, karakterizaciji, ideoloskim, zanrovskim modelima, dijalogu ili cak dramskom prepoznavanju za koje koriste razlicite vrste koincidencije (Hickok. Sabrol, Nolan, recimo).

Prica o Zivojinu Pavlovicu zasluzuje poseban tekst, komentare, reference, i sagovornike.

Slazem se sa onim sto ste napisali o antifasizmu. Naravno da je velika nepravda ono sto se dogodilo g. Muniticu i naravno da to ovde niko ne podrzava. Takodje je istina da je ono sto Anglosaksonci zovu 'Culture Wars' daleko prikladniji naslov za ovako ambiciozan tekst. U Srbiji je na delu prilicno mutno delovanje 'rata kultura', i o tome je g. Milanko mogao da napise nesto kompaktniji tekst, sa vise primera, o cemu svedoce Vasi komentari. Slazem se sa jos jednom stvari koju ste pomenuli: Hajde da vec jednom, bar ovde, utvrdimo konzistentne istorijske kriterijume.

"DOBRI HRVAT"

O nedavno preminulom Ranku Munitiću svašta je u ovim komentarima izrečeno. Stekao sam utisak da je on za srpske nacionaliste, zbog svog izbora da živi u Beogradu a ne u Zagrebu, postao neka vrsta "konstitutivnog izuzetka koji potvrđuje pravilo"; jedan "dobar Hrvat" koji potvrđuje da ostali ne valjaju. Kao što svaki belac koji mrzi crnce "zna jednog dobrog crnca", ili kao što svaki antisemita "zna jednog dobrog Jevrejina", tako i Srbin koji inače mrzi Hrvate "zna jednog dobrog Hrvata". Zato, kada prosečni srpski nacionalista koji prema liku i delu Ranka Munitića ima odnos kao prema svom "dobrom Hrvatu" čuje da je Munitićeva emisija skidana sa programa ili da mu knjiga nije štampana baš zato što je bio Hrvat, onda taj i takav srpski nacionalista krene da pokriva uši da ne čuje, oči da ne vidi, i usta da ne priča o tome. Simptomatično je što se ovde stalno ponavlja da je Munitić odabrao da živi u BG-u, što treba da znači da je "iako Hrvat, video da je u Srbiji bolje". a onda, da se ta fantazija ne bi remetila, ne može da čuje bilo šta drugo.

Teofilo Stivenson se ne zaustavlja na plagiranju onoga što sam ja rekao već je sada prešao na "Divljeg" Bila Hikoka za kog tvrdi da nije ubijen s leđa. Dakle, jednom revizionista...

O smrti "Divljeg" Bila Hikoka koji, naravno, jeste ubijen s leđa, što valjda svako (ili skoro svako) zna, vidi: http://en.wikipedia.org/wiki/Wild_Bill_Hickok#Death

"On August 2, 1876, while playing poker at Nuttal & Mann's Saloon No. 10 in Deadwood, in the Black Hills, Dakota Territory, Hickok could not find an empty seat in the corner of the room, where he always sat in order to protect himself against a possible attack from behind, and instead sat with his back to one door while facing another. His paranoia was prescient: he was shot in the back of the head with a .45-caliber revolver by Jack McCall."

Milanko, tragikomicni ste sa ovim jezivim komentarom o meni kao "provokatoru u necijoj sluzbi". Pisem ovde vec vise od godinu dana, pod jednim jedinim nikom (evo Vam moderacije, pa neka potvrdi/opovrgne).

Iza komicnog pozivanja na Hegela, Popera i Lakana u sluzbi dekonstrukcije cetnistva (i gazenja po kostima cetnika pobijenih od strane nacista), trebalo je samo komentar-dva da se otkrije mali i dezorijentisani Ilija Cvorovic, koji umislja da su njegova pisanija toliko vazna, da mu, eto, neke "sluzbe" salju provokatore :). Citate li Vi sami sebe? Na Vasem mestu, preduzeo bih neodlozno odgovarajuce mere. Lokalni pekar je, nesumnjivo, agent Mosada, postarija komsinica koju srecete na stepenistu svakog dana brze-bolje navija radio i javlja KGB-u Vase koordinate, a Cija je ionako sveprisutna, docim ko-zna-koji-podsekretar britanske ambasade o Vasim prikljucenijima izvestava;licno - princa Vilijema kad se ovaj vrati iz lova na ugrozenu divljac.

Uozbiljimo se za trenutak. Ja Vama nisam spocitnuo kako "stedite liberale", nego jednu daleko, daleko podmukliju tezu koju ovde neprestano plasirate. Vi upravo OSVEDOCENE relativizatore fasizma ABOLIRATE time sto ih proglasavate za "liberale", svodite sukob na nekakav konflikt neoliberalnog i tradicionalnog (kao da se ovde ima posla sa Fridmanom, Zakarijom i Suzan Sarandon, a ne sa likovima koji kace modifikovane HITLEROVE portrete po ofisima, prave izlozbe o "srpskom lohoru Sajmiste", anketne komisije koje na ISTE LISTE guraju civile pobijene 1942 i folksdojcere proterane 1956). Pa ih jos proglasavete SLICNIMA sa "Prvom Srbijom" koja je, je li, fasisticka.

Necemo tako. Niko Vas nije TERAO da glumite antifasistu i da se zaogrcete moralom.

@ g. Milanko

Kad nemate argumenata, nastavljate sa diskvalifikacijama. Jednog od sagovornika ste nazvali provokatorom. 'Antifasistu' ne poznajem, sa njim nisam ideoloski istomisljenik, ali sam procitao dovoljno sjajnih komentara koje je napisao, cenim njegovu iskrenost i kulturu dijaloga. Ovo je znaci
nivo diskusije koji Vam odgovara?

Ocigledno niste culi ni za Sokurovljev ni za Markerov film. Kris Marker, koji se blizi devedesetoj je jedan od najvecih antifasista i levicara medju filmmejkerima. Ako se vec ponosite svojim politickim pozicijama, bilo bi vreme da ga upoznate. Reziser filmova La Jette i Sunless je bio asistent Alenu Reneu na navaznijem dokumentarnom filmu o Holokaustu, 'Noc i magla', pre vise od pola veka. Radio je sa Anjes Vardom i perjanicama Novog talasa. Sa Vardom je postao paradigma onog sto se obicno definise kao documentary self-reflexivity. Postao je zivi spomenik filmske levice, poput Holandjanina Jorisa Ivensa. Bio je prijatelj Tarkovskog i o njemu napravio filmski esej koji pobija ono sto tvrdite. Sokurovljev film 'Moskovska elegija' je takodje izuzetno vazan. Ne samo sto govori o kasnom periodu u zivotu Andreja Tarkovskog, vec i o ozbiljnim dilemama i frustracijama sovjetskom vlascu.

To sto ste me proglasili za 'revizionistu' dozivljavam kao kompliment.
Vasi komentari su dobar primer studentima kako ne treba pisati o filmu.
Ni na jedan naslov, referencu, ime, niste reagovali, osim na Divljeg Bila, i to ne komentarom o filmovima ili fikciji koja je zasnovana na 'istorijskim podacima', Hilu ili 'Deadwoodu', vec citatom iz Vikipedije. Ne Cahiers, Senses ili Brightlights, vec Viki-znanje! Ako hocete da pisete o filmu, morate da gledate filmove i da se bavite istrazivanjem filmske istorije i teorije, a ne da citirate sebe, 'Viki' i da 'ne verujete pricama', ukljucujuci i ispovesti rezisera o samima sebi, u filmovima, dnevnicima, intervjuima i pismima.

Nestrpljivo ocekujem Vas sledeci tekst o filmu. Bicu na istom mestu.

@NSPM veb

Na svim forumima postoje "trolovi" koji opsesivo pokušavaju da privuku pažnju time što besomučno ponavljaju iste stvari, a to što ponavljaju nema veze sa temom, ili kao u ovom slučaju, sa tekstom koji komentarišu. Ja ne mogu onog ko se potpisuje kao "antifašista" da shvatim drukčije nego kao trola. Evidentno da on ili a.) moj tekst nije pročitao, jer da jeste video bi 5. i 6. pasus istog u kom pišem o drugosrbijanskom diskursu; b.) jeste pročitao moj tekst ali na silu boga pokušava da mi poturi da govorim nešto što zapravo ne govorim.

Ja iza sebe imam dosta objavljenih tekstova, preko 20 na NSPM. Jedan od dominantnih motiva u svima njima jeste: NI PRVA NI DRUGA SRBIJA! Prva Srbija = domaći kapitalizam, neregulisana pljačka; Druga Srbija = strani kapitalizam, regulisana pljačka. Ako neko kao što je "antifašista" nije u stanju da vidi da postoji i nešto treće osim ova dva pod jedno od kojih on opsesivno pokušava da me podvede, ili ne ako nije u stanju, već ako prosto neće (a pre mi se čini da je to po sredi), i kada onda to radi uz lične uvrede ("ne smeš, je l da da ne smeš...", "tragikomično teoretisanje..." i sl.) a Vi mu to objavljujete, onda tu nešto nije u redu. Nije u redu tolerisanje spontanog ili namernog "trola", ili, u slučaju da to radi s namerom, nije u redu tolerisanje provokatora. Kao što nije u redu što ste objavili njegov poslednji komentar a onda posle toga pozvali i mene i njega da prestanemo s komentarisanjem.

NSPM nije neki "internet stub srama" na koji se kače tekstovi da bi neko neutemeljeno i opsesivno po njima pljuvao. Nemojte počinjati da objavljujete uvredljive komentare, pa niko neće morati da se s njima obračunava.

Ne znam ko je napisao komentar "Srbija ima buducnost" ali mislim da je odličan, pa ga pominjem još jednom kako se ne bi zagubio u najnovijoj navali komentara. Kratak, jasan, prodoran komentar, u kom se puno govori. Iskreni pozdravi od mene njegovom autoru!

G. Milanko

Ne znam da li ste primetili, ali ne kritikujem Vase pisanje o filozofiji, politici, kulturi. Spustio sam gard. Sto se filma tice, razlicite smo kategorije.

Ne trudim se, zaista. Vi biste mogli da se potrudite. Uostalom, Vi objavljujete autorske tekstove o filmu. Ja sam samo komentator, koji objavljuje (po pozivu) u dva od tri gore navedena magazina. Dok Vam ovo pisem u pripremi je tekst o Markerovom filmu 'Opis [jedne] borbe' (slobodni prevod), ranom dokumentarcu o Izraelu. Ranom primeru refleksivnosti u dokumentarnom filmu. Tekst je pripremljen za jednu nacionalnu kinoteku, povodom retrospektive Markerovih filmova.

Inace, Markeru me nije 'priveo' Gilijam, vec Aleksandar Astrik (po srodnosti ideja), kao i Markerovi romani (za Vas verovatno 'secrets of the pyramids') i njegova saradnja sa drugim filmmejkerima.

Moji studenti prve godine, izmedju ostalog, pisu o filmovima La Jette, Nuit et Brouillard, a druge o Tarkovskom i montazi. Pismeni sastavi bez referenci, i komentari nalik Vasim se vracaju, neocenjeni.

Moj cilj nije da se dokazujem. Priznajem, ovde ne mogu da naucim mnogo o filmu, ali NSPM volim jer volim svoju zemlju i narod, a nerviraju me neznanje, laz i bahatost. Ponesto i naucim.

U jedno sam siguran. Posle ovoga bi bilo dobro da tri puta proverite tvrdnje, cinjenice i bibliografske podatke pre nego sto nesto objavite o filmu. I to je dijalektika, zar ne? Jer film nije rupa u koju se mozete zavuci kada Vas drugi komentatori argumentima priteraju uza zid, razgovarajuci o politici, istoriji, antifasizmu, ideologiji.

Da, na kraju parafraziram Vas, Zizeka i (meni daleko simpaticnijeg) Vudija Alena. Za sve sto sto niste znali o filmu (istoriji, antifasizmu, politici), a niste se usudili da pitate - ne morate uvek da konsultujete Lakana. Jednostavno, priznajte da bi bilo dobro da ponesto i naucite.

Pratim Vas rad. Nisam stedljiv sa pohvalama. Ali samo kada su zasluzene.

Teofilo Stivenson

P.S.

"Markerovi romani (za Vas verovatno 'secrets of the pyramids')".

Oholo, oholo, nema šta. Da ste, umesto što trošite vreme na pisanje nečeg ovakvog, uzeli da recimo čitate Hegela, znali biste da su "tajne Egipćana istovremeno tajne i za same Egipćane".